Pregovori i tekst ugovora u attachmentu

Na FB grupi erazvoj postavljeno mi je pitanje kako bi sud tretirao tekst ugovora koji je poslat kao prilog uz email 

Na ovo pitanje je vrlo teško direktno odgovoriti. jer odgovor zavisi od okolnosti pod kojima je poslat i prethodne komunikacije.

U svakom slučaju možemo razlikovati dve situacije. Prvu, kada nacrt teksta ugovora koji dolazi uz email sadrži odredbu koja predviđa pisanu formu za ugovor i, drugu, kada ovakva odredba ne postoji.
U prvom slučaju jasno je da Vas neće obavezivati sadržina nacrta jer ga niste potpisali i poslali u pisanoj formi.

U drugoj situaciji stvari su znatno drugačije i odgovor na ovo pitanje zavisi od drugih okolnosti, kao što je tok samih pregovora.

Da bi se ova situacija razumela na pravi način neophodno je razumeti kako dolazi do zaključenja ugovora i kao i same pregovore koji mu prethode.

Pregovori

Pregovori prethode zaključenju ugovora i njihov cilj je postizanje saglasnosti u bitnim elementima ugovora i samim tim zaključenje ugovora.

Sami pregovori ne obavezuju, ali u slučaju kada jedna strana vodi pregovore bez namere da zaključi ugovor onda  je dužna drugoj strani naknaditi štetu.

To bi, recimo, bila situacija kada jedna strana ima skrivenu nameru da ispituje tržište i poziva Vas da dođete u Leskovac da pregovarate o zaključenju ugovora. Vi u dobroj veri i sa namerom da zaključite ugovor odlazite u Leskovac, pregovarate o predmetu posla i na kraju vam saopštavaju da će Vam se javiti sa nacrtom ugovora. Gospoda iz Leskovca se ne javljaju nekoliko meseci i vi pretpostavite da su odustali od zaključenja ugovora sa vama. Međutim u razgovoru sa kolegama iz drugih firmi saznajete da je ta firma prodala svoj proizvod identične namene. U tom trenutku postaje jasno da niste pozvani sa namerom da zaključite ugovor nego da od vas saznaju pod kojim uslovima nudite vaš proizvod i da se bolje informišu o njegovom kvalitetu. Ukratko, prevareni ste.

Svakako ste imali troškove vezane za pregovore, prevoz, smeštaj, odsustvo zaposlenog koji je mogao da radi nešto što bi imalo izgleda na uspeh itd.

U takvom slučaju imate pravo da Vam se ta šteta naknadi.

Navedeni primer je relativno čest ali se u takvim slučajevima retko traži kompenzacija.

Sad sam se prisetio jednog spora od pre nekoliko godina gde je od dobavljača u toku pregovora traženo da poseduje određeni sertifikat. Dobavljač je uložio značajna sredstva i pribavio traženi sertifikat ali je naručilac odustao od nabavke jer su shvatili da im taj proizvod "ipak ne treba" (citat iz pisma). S obzirom da je dobavljač na samom početku pregovora tražio pismo o namerama i da su ključni zahtevi, na insistiranje dobavljača,  razmenjivani pismeno dobavljač je u tom sporu uspeo.

Ponuda i zaključenje ugovora

Kao što smo videli pregovori se vode sa ciljem zaključenja ugovora. Naravno ovaj cilj ne mora da se ostvari ali namera je vrlo bitna.

Dalje se može postaviti pitanje u kom trenutku iz pregovora proistekne ugovor

Vreme i mesto zaključenja ugovora

Član 31.

(1) Ugovor je zaključen onog časa kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
(2) Smatra se da je ugovor zaključen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku kad je učinio ponudu.

Ponuda
Član 32.
(1) Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.
(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne tačke za docnije, ugovor se smatra zaključenim, a sporedne tačke, ako sami ugovarači ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći računa o prethodnim pregovorima, utvrđenoj praksi između ugovarača i običajima.

U toku pregovora sa suprotnom stranom dolazimo do bitnih elemenata ugovora za koje očekujemo da su suprotnoj strani prihvatljivi. Tako skup tih elemenata upućujemo suprotnoj strani, činimo joj ponudu, i očekujemo njen prihvat.

Suprotna strana može da ponudu odbije u celosti ili da načini novu ponudu. Ukoliko je prihvati ugovor je zaključen.

A: Prodajem vam beli automobil za 10.000€ (Pregovori - Ponuda)
B: skupo, platio bih ga najviše 8.000€ (Pregovori - odbijanje ponude i činjenje nove ponude: beli automobil za 8.000€)
A.  Prodajem plavi za 8.000€ (Pregovori - odbija prethodnu ponudu i čini novu sa drugim predmetom i predloženom cenom)
B: Kupujem (Prihvat ponude - Zaključenje ugovora)
ZAKLJUČEN UGOVOR!!!

Pa dobro u čemu je problem?

Problem nastane onda kada postane nejasno da li je neka izjava bila ponuda ili ne.

Recimo, Vi smatrate da time što ste dali cenu za neku uslugu, a niste odredili mesto njenog izvršenja, u stvari još uvek pokušavate da dođete do ponude. Druga strana smatra te elemente dovoljnim i svojim prihvatanjem smatra da ste zaključili ugovor.

Ja ću ponoviti savet iz prethodnog bloga da ne započinjete pregovore bez pisma o namerama u kome ćete jasno naznačiti da će za vas jedino biti obavezujuća pismena fomra potpisana od obe strane. Na ovaj način oduzimate obaveznaost svakoj prethodnoj izjavi koju druga strana može pogrešno da protumači ili da drži da ste vezani njom.